Teorija srpske zavere

Један
од разлога настанка овог рукописа био је провоцирање америчких идеолошких
клишеа, а да би њиховим проблематизирањем померили инертну, трому политику
Пентагона, који као да је, оптерећен стратешким маневрима, превидео смисао
ангажмана на Балкану, управо са становишта националних америчких интереса. У
јужноевропској зони, отвореније речено у средњоисточном региону, који се са
наше тачке гледишта протеже од Средоземља до Западног Пакистана.

Али,
као што нас наведене примедбе испуњавају задовољством када свој рукопис предамо
пажњи српског читаоца, јер оне иду у прилог нашој „просрпској” оријентацији, не
можемо, а да немамо стрепњу како ће читаоци иза којих стоји деценија крвавог
грађанског или етничког сукобљавања, уз то прилично брутална интервенција
оружаних снага Алијансе, у једној од својих не баш репрезентативних
демонстрација супремације, реаговати на нашу основну тезу, према којој је
тмурни аспект српског усуда последица извесне националне препотенције. Ипак
се надамо, да ће пажљивијим читањем и најпоноситији српски патриота разумети,
да је у основи те примедбе добра намера.

Уосталом,
оно што смо ми, de facto, покушали да
докажемо на српском примеру је непобитна чињеница, да свака средина, да свака
култура, да свака нација, свака држава има право да изабере властити пут у
оквиру овог или оног поретка. Али, исто тако, мора да се помири са последицама
евентуалног пораза, уколико изабрани пут није у стању да изведе. Ми
смо покушали да у српском случају препознамо елементе пораза и елементе
тријумфа. Ове друге сматрамо темељом
српске завере иза које стоје тројица психијатара, доктори, Веселин Савић, Јован
Рашковић и Радован Караџић и њихов, од прилике до прилике, медијум, медијатор,
манипулатор, марионета и жртвено јагње, господин Слободан Милошевић.